Ученици I разреда Основне Школе „Аврам Мразовић“ из Сомбора су  15. априла у пратњи учитељице Невене Јапунџић посетили Историјски архив Сомбор. Том приликом су их дочекале Силвиа Ковачевић  и Вишња Алексић причајући им о раду Архива, о документима који се ту чувају, између осталог су видели и фототипско издање најзначајнијег документа у Архиву, Повељу  слободног и краљевског града из 1749. године.

Деца су  спроведена и по депоу како би осетила миље ове установе. Након тога су колегинице у Читаоници одржале радионицу где су основци на креативан начин искористили материјал који им је припремљен, а уз то су са одушевљењем погледали и кратак филм о сомборским водарима из 1959. године, упознавши се са тадашњим начином живота у Сомбору.

Као и сваке године поводом обележавања дана града Сомбора, 17. фебруара, Историјски архив Сомбор се прикључио овој манифестацији дајући свој допринос.
Промоцијом књиге нашег колеге „Сомбор у 16 милиметара“ Саше Сабадоша, мастер историчара и архивисте у којој су представљени дигитализовани кратки филмови из Кино збирке која представља својеврсни раритет, а део је богате баштине наше установе. На тај начин је широј публици, пре свега онима који се поносе овим градом, омогућен увид у део развоја филмске уметности у Сомбору.

Идеја о формирању збирке потекла је од још 1978. године након што је Сомборац, Стеван Божић своје „кратке записе, поклонио Архиву. Захваљујући дугогодишњем архивисти овога архива Александру Тасићу, хроничару, фото и кино-аматеру, ови су снимци инвентарисани и описани.

Стеван Божић је био један од иницијатора за оснивање Фото-кино клуба “ Рада Крстић“ 1950. године. Био је и први секретар клуба у којем је волонтирао до 1973. године али и сценариста, режисер сниматељ и монтажер. Аутор је неколико хиљада фотографија и дијапозитива које сведоче о историји града и околине.

Ова књига је омаж како Стевану Божићу тако и мр.пх. Ђорђу Антићу, сомборском апотекару, историчару и архивисти који је између осталог поклонио архиву филмске траке формата 16 мм, снимљене око 1930. године. Наравно у том друштву је и др Богдан Маглић који је сву документацију о свом величанственом раду завештао родном граду. Филмски материјал говори о његовом раду у Америци на универзитету у Калифорнији.

Неизоставан део овога омажа посвећен је свакако Ернесту Бошњаку, који је почетком прошлога века камером бележио догађаје у овом граду, а затим је почео и да продукује игране филмове. Са њим је сомборска филмска прича забележила прве али врло амбициозне кораке. Следили су их најпре киноаматери, сниматељи, режисери, филмски и телелевизијски радници.

Велика је била жеља нашег суграђанина да “од Сомбора начини Холивуд“ што је остало забележено и више од века је у сећању Сомбораца али је исто тако голема мисао у нама да свако у себи носи део Холивуда.

Поштовани,

овде можете погледати програм манифестација поводом прославе Дана града Сомбора, 17. фебруара.

Завршени су радови на реконструкцији фасаде Историјског архива у Сомбору, здања које је средиште архива од 1948. године, а тим поводом, завршене радове су у присуству директорице Историјског архива Сомбор Наташе Стојановић, обишли градоначелник Града Сомбора Антонио Ратковић, помоћник градоначелника Урош Бузаџић и градска већница Јасмина Илић.

Радови су се изводили у оквиру Конкурса „Градови у фокусу 2024“ где је средствима Министарства културе у износу од 12,7 милиона динара и Града Сомбора у износу од око 4,7 милиона динара, потпуно реконструисана фасада с уличне стране зграде, те замењени прозори и рестаурирана улазна врата.

Том приликом, директорица Историјског архива Стојановић захвалила се Министарству културе и Граду Сомбору на подршци и средствима како би ова установа заживела у новом сјају, те додала да је поред фасаде Крушперове палате, уређена и читаоница у оквиру Историјског архива.

„Захваљујући средствима Министарства културе и Града Сомбора, реализована је прва фаза реконструкције зграде Историјског архива Сомбор. Уређена је фасада Крушперове палате и замењена је комплетна столарија, а током ове године планирамо да наставимо са уређењем. Захваљујући средствима Града, завршили смо и реконструкцију и опремање читаонице, чиме смо решили вишегодишњи проблем истраживача, који су до сада боравили у истим просторијама са запосленима“, рекла је Стојановић.

Пројектом санације, конзервације и рестаурације, односно ревитализације фасаде објекта Историског архива у Сомбору у ком се чува више од 3.000 метара архивске грађе, допринело се како очувању оригиналне аутентичне композиције објекта са свим детаљима, тако и додатном лепшем изгледу града који се заснива на богатом културном и историјском наслеђу.