У Сенти је одржано VIII Међународно архивистичко саветовање, у организацији Архивистичког друштва Србије, Историјског архива Сента и Међуопштинског историјског архива у Чачку, из подршку Министарства културе Републике Србије.
Саветовање је окупило бројне стручњаке из области архивистике, уз презентацију стручних радова и потписивање протокола о сарадњи са Словачким архивистичким друштвом. Обрађене су теме као што су актуелни проблеми архивске теорије и праксе, положај човека у архиву, као и извори за економску историју. Такође је одржана радионица под називом "Актуелна питања у систему заштите архивске грађе и документарног материјала у Србији" и представљен је и нови број „Архивског гласника“ бр. 18.
Историјски архив Сомбор су представљали директорка Наташа Стојановић, као и архивист Стеван Пузић и архивски помоћници Александра Комненов и Мирко Љубоја.
Директорица Историјског архива Сомбор, Наташа Стојановић је за „Архивски гласник“ бр.18 писала о години јубилеја Историјског архива Сомбор као и многим битним инфраструктурним улагањима и многобројним активностима које су се дешавале у протеклој години.
ГОДИНА ЈУБИЛЕЈА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА СОМБОР
Историјски архив Сомбор је крајем 2023. године обележила75 година свог постојања и рада.Ова годишњица је била добар повод да се подсетимо на значај културне мисије коју ова установа обавља, чувајући и стручно одржавајући архивску грађу, као белег протеклих времена и веродостојан приказ догађаја и појава у свим сферама живота овог простора, почевши од прве половине 18. столећа, па до данас. Та грађа користи се ујавноправне, приватне и научноистраживачке сврхе и има непроцењив значај, посебно у научном осветљавању и тумачењу прошлости.
Почетком 2023. године, односно обележавањем Дана града Сомбора 17. Фебруара, у Градском музеју је свечано отворена изложба под називом „Векови сомборског венца“.Изложба је била плод сарадње две реномиране установе културе Града Сомбора — Историјског архива Сомбор и Градског музеја Сомбор. Ауторке изложбе су биле Татјана Стеванчев, виши архивист Историјског архива Сомбор и Милка Љубоја, музејска саветница историчарка Градског музеја Сомбор. На изложби су по први пут изложени оригинални архитектонски планови, карте, тлоцрти изградње или адаптације познатих сомборских зграда као и цртежи и скице рађене руком, настали у периоду 1763-1958. године.Бројни планови који су старији, визуелно детаљнији и атрактивнији за посетиоце, нису могли бити изложени, због стања у коме се налазе тј. због њихове оштећености. Стога је циљ изложбе био и да укаже, како на потребу заштите и очувања архитектонске целине венца и његовог језгра, тако и на неопходност обезбеђивања адекватних услова чувања и конзервације фондова и архивске грађе Историјског архива и збирки Градског музеја.На сваком од 28 изложбених паноа налазио се QR код, чијим очитавањем се добија детаљнија и шира легенда о представљеном здању и плановима који су изложени. Отварању су присуствовали директор Градског музеја Давид Фирањ, директорка Историјског архива Наташа Стојановић, а изложбу је отворила Анита Стојаков, чланица Градског већа.
Историјски архив Сомбор је учествовао на изложби која је одржана у Чачку, првој Националној престоници културе у суботу 22.04.2023. године. Изложба под називом „Архиви Србије“ је замишљена као централно обележавање јубилеја, 75 година рада великог броја архива у Србији, као и 125 година од доношења првог Закона о Државној архиви
17. јуна 2023.године, у организацији Архива Будимпеште, одржан је шести по реду Архивски пикник. Манифестација је међународног карактера, и за циљ има представљање делатности архива Мађарске и региона широј публици. По позиву Градског архива Будимпеште, манифестацији су присуствовали директор Наташа Стојановић и архивисти Анастазиа Мако и Стеван Пузић. На штанду Историјског архива Сомбор су представљена наша издања, између осталог и фототипско издање Повеље слободног и краљевског града Сомбора, коју су посетиоци са одушевљењем листали.Најмлађи посетиоци су имали могућност да обоје грб града Сомбора, а мало стрпљивији су могли да у виду слагалице сложе исти тај грб у боји или зграду Архива. Манифестација је имала богат програм за децу у виду луткарских представа, мини зоолошког врта, радионица из области књиговезачког заната, итд. Одржане су и радионице за будуће архивисте, као и предавања и практични савети о истраживању порекла породице. У послеподневним и вечерњим часовима су одржани мини концерти проминентних музичара.
У јесен, 9.новембра смо публици представилигостујућу изложбу архива Кикинде са називом "Везе Сомбора и Кикинде кроз документа Историјског архива Кикинда" која је настала као плод размишљања да се установе културе из Сомбора и Кикинде повежу и размене идеје, искуства и досадашња знања. Везе два града на супротним крајевима АП Војводине биле су прилично танке, па је и циљ ове био изложбе да се искористи велики потенцијал за културну размену и повезивање. Идеја водиља је била културно подражавање плана о саобраћајном повезивању Сомбора и Кикинде путем брзе саобраћајнице прозване „Осмех војводине“. Кроз документа која се чувају у Историјском архиву Кикинда, могу се пратити везе између два града од половине 19. века.Аутор изложбе је био Срђан Сивчев, директор Историјског Архива Кикинда.
Поводом обележавање "16 ДАНА АКТИВИЗМА ПРОТИВ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА" архивисти Анастазиа Мако и Исидора Јеж су у виду видео презентације "Добротворни и образовни рад сомборских жена у 19. и почетком 20.века" учествовали у овим активностима, а иста је приказана на фејсбук профилу и сајту архива.
И на крају године у четвртак, 30. новембра, у Великој сали здања Жупаније у Сомбору, са почетком у 12 часова, одржана je свечаност поводом 75 година постојања и рада Историјског архива Сомбор и 275 година од утемељења архивске службе у Сомбору. Током свечаности, додељене су захвалнице за неколико институција и појединаца који су пружили подршку у раду Архива, те допринели његовом унапређењу, развоју и промовисању. Целокупан програм су увеличали наступи дечијег Хора „Шарени вокали“, а на самом крају програма је приказана изложба „Чувари архивске баштине“ аутора Милана Степановића у сараднњи са архивистима Историјског архива Сомбор и представљена јемонографија „Визија слободе-елибертација Сомбора 1745-1749“, аутора Милана Степановића која обележава два велика јубилеја 75 година Историјског архива Сомбор и 275 година од утемељења архивске службе у Сомбору.
Од почетка ове деценије дошло је до кључних помака у инфраструктурном уређењу установе. Након више од седам деценија рада у здању некадашње Крушперове палате, завршена је прва фаза увођења централног грејања, које је у рад пуштено на 273. рођендан града Сомбора, 17. фебруара 2022. године (све до недавно здање Архива грејано је каљевим пећима, што је представљало сталну опасност по безбедност архивске грађе). Уједно је, исте године, у оквиру пројекта, санирана пукотина на делу архивског здања. Израђен је и пројекат за санацију и рестаурацију фасаде зграде Историјског архива и снимљено је постојеће стање објекта. Током протекле године Историјски архив Сомбор добио је средства за израду пројектно-техничке документације за доградњу дворишног крила, које би служило потребама депоа архивске грађе и документарног материјала. Средства су обезбедили Министарство кулуре Републике Србије и Град Сомбор. Током 2022/23. године вршена су и естетска уређења унутрашњости архива.
Средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, као и Града Сомбора, крајем 2023. годиненабављена је специјализована климатизовна комора за чување најдрагоценијег документа сомборске историје – Повеље слободног и краљевског града Сомбора из 1749. године, као и друге старе и ретке архивске грађе. Тиме је ова вредна архивалија, после 275 година од свог настанка, коначно у потпуности заштићена и чувана по највишим савременим нормама.
Наташа Стојановић,
директор Историјског архива Сомбор