Господин Ференц Келер, предао је ове године Историјском архиву Сомбор врло богату и значајну документацију о спортској каријери и професионалном раду свог брата БЕЛЕ КЕЛЕРА (1946-1987). Предата документација обухвата период 1960-1990. године и садржи: 1 књигу, 41 свеску, 10 лигитимација и чланских карата, 97 листова, 45 чланака из новина, 3 плаката као и 137 фотографија, од којих је формиран Лични фонд Беле Келера. Из примљене документације издвојене су 22 плакете, 11 пехара, 31 медаља, 4 ленте, 26 заставица, 46 значака, 9 трака, 4 стартна броја, 13 амблема, 3 штоперице као и 38 сувенира са спортских такмичења за период 1940-1986. године, који су уступљени Градском музеју у Сомбору за спортску збирку.
Атлетика је била страст и животно опредељење Беле Келера. Пуних 11 година био је активан спортиста – атлетичар на средњим пругама. Атлетску каријеру започео је у АК Маратон Сомбор а завршио је на најсјајнији начин као државни репрезентативац. Поставио је Рекорде Југославије 1964. године на 3000 м. у брзом ходању (17:26,6) и 1967. године на 1000 м. сениори (2,28,6). Рекордер је Републике Србије у 1965. години на 800 м. (1:54,6), 1000 м. (2:27,8) и на 1500 м. (3:56,2). Освајач је бројних медања на државним, републичким и покрајинским првенствима. Као члан АК Маратон Сомбор, Бела Келер је у 8 дисциплина поставио резултате који ни након више од 50 година, до данас нису премашени: 1000 м. (2:27,8); 1609 м. - 1 миља (4:25,3); 100-200-300-400 м. Келер-Сиђи-Бала-Танурџић (2:09,6); 600 м. (1:22,5); 2000 м. (5:30,6); 800 м. (1:53,0); 1500 м. (3:46,8) и 3000 м. (8:44,3). Као члан омладинске репрезентације Југославије био је двоструки победник међународног кроса Сатус (Cross Satus) у Женеви у категорији јуниора као и кандидат за учешће на олимпијским играма 1968. године у Мексику. У својој спортској каријери, шест пута је наступао за најбољу селекцију Југославије. Био је и тренер 1. разреда за спортску грану атлетика као и међународни атлетски судија. Као друштвени радник био је дугогодишњи члан Стручног савета Атлетског савеза Југославије као и председник Стручног савета Атлетског савеза Војводине и Стручне комисије Савеза за дизање тегова Војводине. За свој дугогодишњи рад добитник је више признања Атлетског савеза Југославије и Србије као и бројних организација и клубова.
Поред овога, господин Ференц Келер предао је и значајну документацију која садржи податке о спортском животу и раду његовог оца, ФРАЊЕ КЕЛЕРА (1914-1995). Документација обухвата период 1935-1993. године и садржи 9 лигитимација и чланских карата, 37 диплома, похвалница и захвалница као и 120 фотографија. Из примљене документације издвојени су 3 пехара, 4 плакете, 4 значке и 2 амблема за период 1966-1993. године, који су такође уступљени Градском музеју у Сомбору за спортску збирку.
Фрања Келер је од ране младости био заљубљеник у спорт и нарочито у фудбал. У периоду 1935-1947. године играо је за бројне сомборске фудбалске клубове али је најзначајнији као фудбалски судија. За члана Сомборског фудбалског потсавеза примљен је 1947. године а судијски испит полаже 1949. године у Сомбору. Исте године је и један од оснивача Савеза фудбалских судија подручја Сомбор (СФСП Сомбор). Педесетих година прошлог века био је секретар Подсавеза фудбалских судија Сомбор а једно време и подпредседник СФСП Сомбор. Решењем Савеза фудбалских судија Србије 1954. године постаје судија републичке категорије а 1969. године преводи се у судију инструктора. У периоду 1949-1969. године, у току 20 година активног судијског стажа, судио је на укупно 578 утакмица, од тога као главни судија на 350 утакмица а на 228 утакмица као помоћни судија. Добитник је 1981. године дипломе Фудбалског савеза Војводине за заслужног фудбалског радника као и бројних признања за нарочит допринос и рад на унапређењу физичке културе и фудбалског спорта као и за нарочито залагање и предан рад на омасовљењу и унапређењу савеза фудбалских судија.
Захваљујемо се господину Ференцу Келеру на указаном поверењу и што је препознао Историјски архив Сомбор као баштиника и чувара архивске грађе и предајом ове значајне документације допринео да се за поколења сачува драгоцен део културног наслеђа Сомбора.