Векови сомборског венца

Обележавање Дана града Сомбора био је повод да се 17. фебруара 2023. године у Градском музеју свечано отвори изложба Векови сомборског венца. Изложба је плод сарадње две реномиране установе културе Града Сомбора, Историјског архива и Градског музеја. Ауторке изложбе су Татјана Стеванчев, виши архивист Историјског архива Сомбор и Милка Љубоја, музејска саветница историчарка Градског музеја Сомбор.

Из богатих архивских и музејских фондова и збирки изабрана је вредна историјска грађа која приказује развој Сомбора кроз векове и настајање сомборског венца, архитектонске целине која је једна од његових знаменитости.

На изложби су по први пут из архивских фондова и збирки, изложени оригинални архитектонски планови, карте, тлоцрти изградње или адаптације познатих сомборских зграда као и цртежи и скице рађене руком, настали у периоду 1763-1958. године.

Бројни планови који су старији, визуелно детаљнији и атрактивнији за посетиоце, нису могли бити изложени, због стања у коме се налазе тј. због оштећености. Стога је циљ изложбе и да укаже, како на потребу заштите и очувања архитектонске целине венца и његовог језгра, тако и на неопходност обезбеђивања адекватних услова чувања и конзервације фондова и архивске грађе Историјског архива и збирки Градског музеја.

…

Сомбор је у састав Османског царства ушао освајањем Будима 1541. године и све време до одласка Османлија 1687. године био нахијско седиште Сегединског санџака. Насеље је у то време било паланка са већинским муслиманским становништвом и источњачким карактером. Путописац Евлија Челебија га описује: …То је велика варош која се налази на југоисточној страни тврђаве и која је окружена виноградима, башчама и ограђеним вртовима... Ту се налази две хиљаде добрих, пространих, ћерамитом покривених кућа... Сва тамошња раја нису Мађари, него Власи-хришћани... Већина становника су трговци... У току Великог бечког рата (1683-1699) малобројна војничка посада сомборског утврђења је 1685. године утврдила Сомбор опкопом са водом из реке Мостонге, али се 12. септембра 1687. године тврђава предала без борбе принцу Еугену Савојском. У град се досељавају Буњевци (1687) и Срби у Великој сеоби (1690) и почиње период аустријске власти, који траје до 1918. године.

Сомбор је прво био војни шанац под управом капетана грофа Јована-Јанка Бранковића, а затим војничка варош до 1745. године са посадом од 200 војника-милитара. Насеље је 17. фебруара 1749. године постало Слободан Краљевски Град, када је царица Марија Терезија потписала привилегијално писмо. Град добија орган власти-Магистрат, који од тада одлучује о свим питањима његовог развоја.

Од некадашњег опкопа са водом из османског времена, Сомборци су до исушивањем до1912. године добили широке улице којима је омеђен центар града. После Првог светског рата овим улицама се дају имена славних војвода из Великог рата: Венац Живојина Мишића, Венац Радомира Путника, Венац Петра Бојовића и Венац Степе Степановића, како се називају и данас.

Сомборски венац је заштићено градско језгро у коме су од друге половине 19. века настала позната здања јавног, културног и друштвеног живота града. Породичне куће знаменитих личности грађене у стилу класицизма, еклектизма, касног барока, сецесије и других архитектонских праваца, красе улице града и данас и представљају препознатљиву архитектонску целину којом се Сомборци поносе.

ИЗЛОЖЕНА ИСТОРИЈСКА ГРАЂА

Градски музеј Сомбор

Ђула Партош, План доградње жупаније 1875, акварел/туш, Збирка предмета, инв. бр. 59

Адолф Вајта, План изградње позоришта 1881/82, Збирка предмета, инв. бр. 1863

Битка код Осијека, карта, оригинал, Збирка карата, инв. бр. 147

Милерова карта Мађарске у оквиру Аустријског царства из 1769, Збирка карата, инв. бр. 81

Разгледнице (дигиталне копије), Збирка разгледница, инв. бр. 1374, 1381, 1384, 1390/2, 1391, 1396, 1399, 1421, 1422, 1428, 1440, 1464, 1467, 1474, 1488

Историјски архив Сомбор

Ф. 1 Збирка повеља

Ведута Сомбора (Мајсторско писмо) из 1818, израдио Франц Гфелер, инв. бр. 30

Ф. 65 Збирка планова и пројеката

Градска кућа – инв. бр. 8/1892, 9/1916. 14/ - , 16/ - , 27/1939, 28/1939, 210/1937, 211/1832-1934, 219/1811.

Кронић палата - Венац Живојина Мишића бр. 23, инв. бр. 65/1933.

Ледерер Ђорђе (зграда) - адаптација за музеј и библиотеку, приземље, инв. бр. 190/1945.

Јокаи трг (Трг републике) - тлоцрт, инв. бр. 220/1912.

Главна улица - цртеж руком, инв. бр. 243/1840.

Хотел „Слобода“ - адаптација, инв. бр. 310/1958.

Трг Светог Ђорђа, инв. бр. 643/1939.

План Сомбора са показатељима о поплочавању улица свиленом циглом, базалтном коцком, турском калдрмом, инв. бр. 663/1899/1905.

Градска библиотека „Карло Бијелицки“ - тлоцрт, фасада и попречни пресек зграде на главној улици. Подрум је са аркадама. Фасада је типична за позни барок 19. века, инв. бр. 701/1884.

Грашалковићева палата – фасада, позни барок 18. века, инв. бр. 705/1891.

Вајдингерова палата - цртеж фасаде из Венца Петра Бојовића, инв. бр. 720/1912.

Ф. 5 Магистрат слободног и краљевског града Сомбора

Акварел цркве Светог Ђорђа, Acta anni 4/1763.

План школске зграде из 1858, Скупштинско одељење 84/1868.

Српска читаоница, Kig. 636/1883.

Палата Кронић Стевана, Kig. 13262/1912.

Адаптација хотела „Ловачки рог“ (инвеститор Szemzö Gyula), пресек велике сале и фасада, Kig. 5699/1890.

Робна кућа (инвеститор фирма „Wéidinger S. és Z.“), изгледи и пресек излога, Kig. 701/1909.

...

Пано-1: Карта битке код Осијека 1687.

Пано-2: Мајсторско писмо грађевинара са ведутом Сомбора, 1818.