У великој Сали Скупштине града у здању Жупаније у Сомбору, у среду, 24. октобра, представљена је књига „Сомборска хроника фра Боне Михаљевића 1717-1787“, заједничко издање УГ „Буњевачко коло“ из Сомбора и Историјског архива Сомбор, чиме је обележена и 325-годишњица од последње велике сеобе Буњеваца у Бачку.
Књига је објављена у заједничком издању „Буњевачког кола“ и Историјског архива Сомбор. Михаљевићеву „Хронику“, писану на латинском, а преведену на српски (у преводу Павла Веленрајтера и Ђорђа Антића), која је један од најзначајнијих извора за прошлост Сомбора у XВИИИ столећу, представили су Звонимир Стантић, мр Сузана Кујунџић Остојић, др Драгољуб Гајић, Татјана Стеванчев и Милан Степановић, приређивач књиге. Бројне посетиоце поздравио је у име „Буњевачког кола“ мр Ђуро Бошњак, почасни председник овог удружења, а присутнима се обратио и градоначелник Сомбора Немања Делић.
У својој беседи Звонимир Стантић, публициста и историчар из Суботице, рекао је да издавање оваквих књига, каква је „Сомборска хроника фра Боне Михаљевића“, ствара претпоставке озбиљног бављења прошлошћу и омогућује недостајућу очигледност, као и мултидисциплинарна истраживања буњевачких и сомборских, историјских, социјалних, националних и верских гибања, те чини крупан и јасно видљив путоказ, да и на овакве пројекте треба трошити ресурсе. Татјана Стеванчев, помоћница директора Историјског архива из Сомбора, нагласила је да је време најгушће сито, и све оно што се његовог протока сачува, вредно је наше пажње и бриге, па тако и ова хроника фра Боне Михаљевића. Свако дело или публикација, настали на основу архивске грађе, изузетно су значајни. Данас живимо у свету промена, које се страховито убрзавају, и сведоци смо нестајања језика, обичаја, култура па и читавих народа. Зато су изузетно важна оваква издања, која на светло дана износе обиље и богатство живота наших предака, откривајући нам наше порекло, наш јединствен културни и национални идентитет и помажући нам у његовом очувању.
Милан Степановић, приређивач, редактор, уредник књиге и писац уводне историјске студије, у својој беседи рекао је, да хроника овдашњег фрањевачког проповедника фра Боне Михаљевића представља драгоцен изворник за познавање прошлости Сомбора између 1717. и 1787. године, пре свега догађаја везаних за живот и рад сомборских фрањеваца, њиховог самостана и цркве Светог Тројства, као и за живот грађана, посебно Буњеваца, који су међу овдашњим римокатоличким верницима тада представљали изразиту већину. Михаљевићева хроника често пружа податке важне и за разумевање ширег контекста историјских догађаја. Објављивањем њеног превода, пред читаоце се износи штиво које, са правом, може да се сврста у ред оних дела која, бележећи и проучавајући микроисторију, да наведемо речи проф. др Чарлса Џојнера, ’теже за одговорима на велика питања у малим срединама’.