Историјски архив Сомбор чува архивску грађу насталу у раду државних органа, установа, привредних организација, друштава као и појединаца, регистовану у оквиру 565 фондова и збирки. Од тог броја, укупно 333 фонда су регистратурски сређени (у укупној количини од 1815,00 метра), за које су сачињена научно-информативна средства у виду сумарног инвентара. Такође, архивистички је обрађено 38 фондова, за које су сачињена научно-информативна средства: сумарни и аналитички инвентари (у виду картица којих је укупно 45002 и у виду свезака), као и три врсте регистара уз аналитички инвентар: предметно-тематски, географски и регистар личних имена.
Право на коришћење архивске грађе имају сви грађани Србије, као и страни држављани.
Услови и начин коришћења архивске грађе утврђени су Законом о културним добрима и Одлуком о коришћењу архивске грађе.
Детаљне информације о поступку истраживања архивске грађе у нашем Архиву, можете добити у канцеларија бр. 4. или на телефон: 025 22 287 локал 22, од запослених: Марице Жикић, Исидоре Јеж и Анастазие Мако.
Преузмите обрасце захтева
Страни држављани могу да користе архивску грађу под условима прописаним Законом о културним добрима Републике Србије.
Одобрење за истраживање архивске грађе страним држављанима издаје Покрајински секретаријат за културу Нови Сад.
Уколико желе да истражују архивску грађу Историјског архива Сомбор, страни држављани су дужни да се у писаној форми обрате Архиву са захтевом који треба да садржи следеће податке:
Захтев се може доставити поштом или путем е-маила.
Рок за добијање одобрења од Министарства културе је до месец дана.
Након добијања одобрења од Покрајински секретаријат за културу Нови Сад, страни држављанин може користити архивску грађу и библиотечки материјал Архива Србије по Процедури за коришћење архивске грађе од стране истраживача.
Извод из Одлуке о коришћењу архивске грађе (бр. 630-98/2009. од 02.04.2009.)
Члан 8.
Приступ јавној архивској грађи је право.
Приступ архивској грађи и регистратурском материјалу припада свим корисницима под једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или лично својство као што је раса, вероисповест, национална и етничка припадност, пол и слично.
Члан 27.
По правилу, несређена архивска грађа не издаје се на коришћење.
На коришћење се издаје:
Архивска грађа и регистратурски материјал неће се издавати на коришћење, уколико је грађа оштећена, ако се налази на сређивању и обради, ако је у поступку дигитализације, ако се налази на изложби, ако је у току припрема за њено објављивање или ако је већ користи други корисник.
Члан 28.
Не даје се на коришћење архивска грађа личних фондова, ако је творац фонда приликом примопредаје грађе фонда Архиву, писменом изјавом ограничио коришћење грађе на одређени временски период, што је био и услов за предају грађе Архиву.
По истеку временског периода из става 1. овог члана, архивска грађа постаје доступна за коришћење.
Члан 38.
На коришћење се у начелу дају копије архивских докумената или фототипије.
Оригинална архивска грађа може се изузетно дати на коришћење уколико не постоје копије те грађе и ако то захтевају научни методи истраживачког рада.
Члан 39.
Изузетно вредна архивска грађа, као и архивска грађа која се без претходног лечења не може користити, даје се на коришћење истраживачима само у дигитализованом облику, или у облику фотокопије или фототипије.
Члан 40.
Документи потребни у службене сврхе дају се на коришћење у облику овереног преписа, оверене фотокопије или уверења.
Процедура за коришћење архивске грађе
од стране истраживача
Члан 17.
У раду са истраживачима архивске грађе, Архив води следеће евиденције:
Члан 19.
Истраживач заинтересован за коришћење архивске грађе пријављује се ради добијања потребних информација о архивској грађи и о начину и условима њеног коришћења.
Архивску грађу истраживачи требује дан унапред.
Члан 20.
Истраживач (у једном примерку) попуњава и својеручно потписује Захтев за издавање архивске грађе, који је саставни део ове Одлуке (Прилог 4. из члана 17. Одлуке).
Члан 21.
Уколико истраживач ради по овлашћењу и за потребе одређене институције/правног лица, или по овлашћењу и за потребе физичког лица, то овлашћење у писаној форми мора бити оверено од надлежног органа и приложено уз Захтев.
Члан 23.
Матични лист корисника (прилог бр. 3. из члана 17. Одлуке) садржи и текст којим се даје или се ускраћује одобрење за коришћење архивске грађе од стране директора Архива.
Члан 24.
Одобрење за коришћење грађе даје се ако је могуће одмах, а најкасније у року од три дана од дана подношења Захтева. Одобрење за коришћење грађе вреди само за особу која је поднела Захтев и за особу која ради по овлашћењу и за потребе одређене институције/правног лица, или по овлашћењу и за потребе физичког лица.
Члан 25.
Архивску грађу може да користи и истраживач – страни држављанин као и лице које поседује овлашћење страног држављана, сачињено у писаној форми и оверено од надлежног органа, тек по добијању одобрења од стране Покрајинског Секретаријата за образовање и културу - Сектор за културу, Нови Сад.
Истраживачи – страни држављани могу да користе само архивску грађу оних фондова и збирки који су наведени у одобрењу Покрајинског Секретаријата за образовање и културу - Сектор за културу, Нови Сад.
Страни истраживач, за чије истраживање Историјски архив Сомбор добије одобрење, а који не говори званични језик на коме су документа написана може да тражи дозволу да буде у пратњи преводиоца или преводиоца – асистента и она ће му се дати.
Члан 26.
У случају одбијања захтева за коришћење архивске грађе, Директор о томе доноси писано решење.
Жалба на решење из става 1 овог члана може се поднети Управном одбору Историјског архива Сомбор.
Члан 29.
Уколико истраживач током коришћења архивске грађе мења тему истраживања коју је навео у Захтеву за издавање архивске грађе, дужан је да поднесе нови Захтев.
Члан 30.
У току једног радног дана, у Архиву може да истражује архивску грађу највише 2 (два) истраживача.
У току једног радног дана, истраживач може тражити односно добити на коришћење архивску грађу из највише 2 (два) фонда или збирке.
У току једног радног дана, из грађе једног фонда или збирке, истраживач може тражити односно добити на коришћење највише:
Члан 31.
По једном Захтеву, у току једног радног дана, истраживачу се може израдити:
Члан 32.
Уколико истраживач, у току једног радног дана, жели да користи архивску грађу из 2 (два) фонда или збирке, за сваки фонд и збирку се сачињава посебан Захтев за издавање архивске грађе, с' тим што укупна количина архивске грађе коју у току једног радног дана може да добије из грађе једног фонда или збирке, не сме да пређе количину утврђену у члану 30. ове Одлуке.
Члан 41.
Коришћење архивске грађе и информативних средстава у научно-истраживачке сврхе је бесплатно.
Уколико жели да му се архивска грађа копира, скенира или дигитализује, истраживач подноси Захтев за фотокопирање архивске грађе или Захтев за скенирање и дигитализовање архивске грађе, који се воде на прописаним обрасцима који су саставни део ове Одлуке (прилози 5. и 6. из члана 17. Одлуке), а Архиву плаћа накнаду за израду врсте копија према важећем Правилнику о услугама које обавља Историјски архив Сомбор са Ценовником услуга.
Члан 42.
Истраживач који је добио архивску грађи на коришћење може ту грађу задржати на коришћењу најдуже 3 (три) радна дана од дана њеног пријема, с' тим да се обновљеним Захтевом за издавање архивске грађе, тај рок може продужити за још 3 (три) радна дана.
Истраживач може тражити на коришћење нову грађу, тек пошто се раздужи са грађом коју је добио ранијим Захтевом за издавање архивске грађе.
Члан 43.
На крају свог радног дана, истраживач је дужан да сву архивску грађу коју је користио, спакује и врати у стање у каквом је била пре коришћења.
Историјски архив Сомбор чува архивску грађу насталу у раду државних органа, установа, привредних организација, друштава као и појединаца, регистовану у оквиру 565 фондова и збирки. Од тог броја, укупно 333 фонда су регистратурски сређени (у укупној количини од 1815,00 метра), за које су сачињена научно-информативна средства у виду сумарног инвентара. Такође, архивистички је обрађено 38 фондова, за које су сачињена научно-информативна средства: сумарни и аналитички инвентари (у виду картица којих је укупно 45002 и у виду свезака), као и три врсте регистара уз аналитички инвентар: предметно-тематски, географски и регистар личних имена.
Право на коришћење архивске грађе имају сви грађани Србије, као и страни држављани.
Услови и начин коришћења архивске грађе утврђени су Законом о културним добрима и Одлуком о коришћењу архивске грађе.
Детаљне информације о поступку истраживања архивске грађе у нашем Архиву, можете добити у канцеларија бр. 4. или на телефон: 025 22 287 локал 22, од запослених: Марице Жикић, Исидоре Јеж и Анастазие Мако.
Преузмите обрасце захтева
Процедура за коришћење архивске грађе од стране истраживача
Извод из Одлуке о коришћењу архивске грађе (бр. 630-98/2009. од 02.04.2009.)
Члан 8.
Приступ јавној архивској грађи је право.
Приступ архивској грађи и регистратурском материјалу припада свим корисницима под једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или лично својство као што је раса, вероисповест, национална и етничка припадност, пол и слично.
Члан 27.
По правилу, несређена архивска грађа не издаје се на коришћење.
На коришћење се издаје:
Архивска грађа и регистратурски материјал неће се издавати на коришћење, уколико је грађа оштећена, ако се налази на сређивању и обради, ако је у поступку дигитализације, ако се налази на изложби, ако је у току припрема за њено објављивање или ако је већ користи други корисник.
Члан 28.
Не даје се на коришћење архивска грађа личних фондова, ако је творац фонда приликом примопредаје грађе фонда Архиву, писменом изјавом ограничио коришћење грађе на одређени временски период, што је био и услов за предају грађе Архиву.
По истеку временског периода из става 1. овог члана, архивска грађа постаје доступна за коришћење.
Члан 38.
На коришћење се у начелу дају копије архивских докумената или фототипије.
Оригинална архивска грађа може се изузетно дати на коришћење уколико не постоје копије те грађе и ако то захтевају научни методи истраживачког рада.
Члан 39.
Изузетно вредна архивска грађа, као и архивска грађа која се без претходног лечења не може користити, даје се на коришћење истраживачима само у дигитализованом облику, или у облику фотокопије или фототипије.
Члан 40.
Документи потребни у службене сврхе дају се на коришћење у облику овереног преписа, оверене фотокопије или уверења.
Процедура за коришћење архивске грађе од стране истраживача
Члан 17.
У раду са истраживачима архивске грађе, Архив води следеће евиденције:
Члан 19.
Истраживач заинтересован за коришћење архивске грађе пријављује се ради добијања потребних информација о архивској грађи и о начину и условима њеног коришћења.
Архивску грађу истраживачи требује дан унапред.
Члан 20.
Истраживач (у једном примерку) попуњава и својеручно потписује Захтев за издавање архивске грађе, који је саставни део ове Одлуке (Прилог 4. из члана 17. Одлуке).
Члан 21.
Уколико истраживач ради по овлашћењу и за потребе одређене институције/правног лица, или по овлашћењу и за потребе физичког лица, то овлашћење у писаној форми мора бити оверено од надлежног органа и приложено уз Захтев.
Члан 23.
Матични лист корисника (прилог бр. 3. из члана 17. Одлуке) садржи и текст којим се даје или се ускраћује одобрење за коришћење архивске грађе од стране директора Архива.
Члан 24.
Одобрење за коришћење грађе даје се ако је могуће одмах, а најкасније у року од три дана од дана подношења Захтева. Одобрење за коришћење грађе вреди само за особу која је поднела Захтев и за особу која ради по овлашћењу и за потребе одређене институције/правног лица, или по овлашћењу и за потребе физичког лица.
Члан 26.
У случају одбијања захтева за коришћење архивске грађе, Директор о томе доноси писано решење.
Жалба на решење из става 1 овог члана може се поднети Управном одбору Историјског архива Сомбор.
Члан 29.
Уколико истраживач током коришћења архивске грађе мења тему истраживања коју је навео у Захтеву за издавање архивске грађе, дужан је да поднесе нови Захтев.
Члан 30.
У току једног радног дана, у Архиву може да истражује архивску грађу највише 2 (два) истраживача.
У току једног радног дана, истраживач може тражити односно добити на коришћење архивску грађу из највише 2 (два) фонда или збирке.
У току једног радног дана, из грађе једног фонда или збирке, истраживач може тражити односно добити на коришћење највише:
Члан 31.
По једном Захтеву, у току једног радног дана, истраживачу се може израдити:
Уколико истраживач, у току једног радног дана, жели да користи архивску грађу из 2 (два) фонда или збирке, за сваки фонд и збирку се сачињава посебан Захтев за издавање архивске грађе, с' тим што укупна количина архивске грађе коју у току једног радног дана може да добије из грађе једног фонда или збирке, не сме да пређе количину утврђену у члану 30. ове Одлуке.
Члан 41.
Коришћење архивске грађе и информативних средстава у научно-истраживачке сврхе је бесплатно.
Уколико жели да му се архивска грађа копира, скенира или дигитализује, истраживач подноси Захтев за фотокопирање архивске грађе или Захтев за скенирање и дигитализовање архивске грађе, који се воде на прописаним обрасцима који су саставни део ове Одлуке (прилози 5. и 6. из члана 17. Одлуке), а Архиву плаћа накнаду за израду врсте копија према важећем Правилнику о услугама које обавља Историјски архив Сомбор са Ценовником услуга.
Члан 42.
Истраживач који је добио архивску грађи на коришћење може ту грађу задржати на коришћењу најдуже 3 (три) радна дана од дана њеног пријема, с' тим да се обновљеним Захтевом за издавање архивске грађе, тај рок може продужити за још 3 (три) радна дана.
Истраживач може тражити на коришћење нову грађу, тек пошто се раздужи са грађом коју је добио ранијим Захтевом за издавање архивске грађе.
Члан 43.
На крају свог радног дана, истраживач је дужан да сву архивску грађу коју је користио, спакује и врати у стање у каквом је била пре коришћења.
Историјски архив Сомбор чува архивску грађу насталу у раду државних органа, установа, привредних организација, друштава као и појединаца, регистовану у оквиру 565 фондова и збирки. Од тог броја, укупно 333 фонда су регистратурски сређени (у укупној количини од 1815,00 метра), за које су сачињена научно-информативна средства у виду сумарног инвентара. Такође, архивистички је обрађено 38 фондова, за које су сачињена научно-информативна средства: сумарни и аналитички инвентари (у виду картица којих је укупно 45002 и у виду свезака), као и три врсте регистара уз аналитички инвентар: предметно-тематски, географски и регистар личних имена.
Право на коришћење архивске грађе имају сви грађани Србије, као и страни држављани.
Услови и начин коришћења архивске грађе утврђени су Законом о културним добрима и Одлуком о коришћењу архивске грађе.
Детаљне информације о поступку за подношењу захтева за остваривање личних, правних и других интереса грађана и правних лица, можете добити у писарници Архива (канцеларија бр. 2.) или на телефон: 025 22 287, од запослених: Александре Комненов, Драгана Тодорића и Мирка Љубоје.
Преузмите обрасце захтева
Процедура за остваривање личних, правних и других интереса грађана и правних лица
Извод из Одлуке о коришћењу архивске грађе (бр. 630-98/2009. од 02.04.2009.)
Члан 8.
Приступ јавној архивској грађи је право.
Приступ архивској грађи и регистратурском материјалу припада свим корисницима под једнаким условима, без обзира на држављанство, пребивалиште, боравиште, односно седиште, или лично својство као што је раса, вероисповест, национална и етничка припадност, пол и слично.
Члан 27.
По правилу, несређена архивска грађа не издаје се на коришћење.
На коришћење се издаје:
Архивска грађа и регистратурски материјал неће се издавати на коришћење, уколико је грађа оштећена, ако се налази на сређивању и обради, ако је у поступку дигитализације, ако се налази на изложби, ако је у току припрема за њено објављивање или ако је већ користи други корисник.
Члан 28.
Не даје се на коришћење архивска грађа личних фондова, ако је творац фонда приликом примопредаје грађе фонда Архиву, писменом изјавом ограничио коришћење грађе на одређени временски период, што је био и услов за предају грађе Архиву.
По истеку временског периода из става 1. овог члана, архивска грађа постаје доступна за коришћење.
Члан 38.
На коришћење се у начелу дају копије архивских докумената или фототипије.
Оригинална архивска грађа може се изузетно дати на коришћење уколико не постоје копије те грађе и ако то захтевају научни методи истраживачког рада.
Члан 39.
Изузетно вредна архивска грађа, као и архивска грађа која се без претходног лечења не може користити, даје се на коришћење истраживачима само у дигитализованом облику, или у облику фотокопије или фототипије.
Члан 40.
Документи потребни у службене сврхе дају се на коришћење у облику овереног преписа, оверене фотокопије или уверења.
Процедура за остваривање личних, правних и других интереса грађана и правних лица
Члан 56.
Архив издаје оверене преписе, уверења или копије архивске грађе за потребе државних органа и за потребе остваривања права грађана и правних лица.
Архив издаје уверења и друге исправе у складу са Законом о општем управном поступку.
Архив издаје оверене преписе, уверења или копије само из оне архивске грађе чије оригинале чува.
Овером преписа, уверења или копије потврђује се њихова истоветност са оригиналом, али не и истинитост података у документу.
Члан 57.
Захтев за издавање овереног преписа, уверења или копије, подноси се писарници Архива на прописаним обрасцима који су саставни део ове Одлуке (прилози бр. 12. – 17.), уз навођење сврхе за коју је потребна тражена исправа, као и података потребних за проналажење оригинала.
Захтев треба да буде читко попуњен. Уколико је неопходно, треба навести што је више могуће познатих података, како би се документација лакше пронашла.
Примљени захтев евидентира се у попис аката Архива.
Члан 58.
Архив наплаћује издавање оверених преписа и копија на основу важећег Ценовника, који је видно истакнут у Писарници Архива.
Члан 59.
Архив је у обавези да подносиоцу захтева изда тражено уверење или другу исправу, или одговор у случају непроналажења исправе, у року до 30 дана од дана подношења захтева.
6. 1. Коришћење техничке/пројектне документације у писарници Архива
Члан 60.
Захтев за увид у техничку документацију корисник подноси на прописаном обрасцу, који чини саставни део ове Одлуке (прилог бр. 18. из члана 57. ове Одлуке), и предаје га Писарници Архива.
Члан 61.
Увид у техничку документацију врши се искључиво у писарници Архива, уз присуство задуженог радника Архива, као и уз присуство стручног лица у пратњи подносиоца захтева, уколико подносилац захтева није у стању да сам пронађе тражени део техничке документације.
Члан 62.
Подносилац захтева дужан је да обележи део техничке документације који жели да му се фотокопира, према инструкцијама радника Писарнице.
Надлежна служба ће поступити по захтеву и копирати техничку докуметацију у року од 1-3 дана.
Члан 63.
Подносилац захтева преузима фотокопије након плаћања трошкова фотокопирања, утврђених Правилником о услугама које обавља Историјски архив Сомбор са Ценовником услуга.