Сећање


Кезерле, Анице, Стеван

(1926-1997.)

Рођен: 15.04.1926. у Славонском Броду.
Преминуо: 04.05.1997. у Сомбору.

Кезерле Стеван се запошљава у Историјском архиву као радник - помоћни службеник и на том радном месту остаје 22 године у периоду од 01.10.1967. до 01.08.1989. године, када одлази у пензију.

Јасеновић, Ивана, Фрања

(1929-1997.)

Рођен: 05.09.1929. у Сомбору.
Преминуо: 15.12.1997. у Сомбору.

У Градску државну архиву Сомбор долази 01.10.1959. године, када се запошљава као приправник на радно место архивског манипуланта, на коме остаје пуних 30 година, све до пензионисања 04.10.1989. године.

Јовичић, Ђуре, Јелена

(1925-2001.)

Рођена: 15.05.1925. у Медаку.
Преминула: 25.11.2001. у Алекса Шантићу.

У Градску државну архиву Сомбор долази 01.11.1962. године, на радно место спремачице, на коме остаје пуних 26 година, до момента пензионисања 30.06.1988. године. Читав радни век, наша "теткица" је провела долазећи прва у Архив и последња из њега одлазећи. Свакога дана нас је дочекивала и испраћала увек расположена и насмејана, и такву је памтимо и спомињемо и данас.

Ковач, Пала, Пал

(1950-2001.)

Рођен: 13.11.1950. у Богојеву.
Преминуо: 20.11.2001. у Сомбору.

Може се рећи да је Пал скоро читав радни век провео у Архиву, пошто је пре доласка у ову установу радио 5 година у школи ОВОО "Жарко Зрењанин" у Скореновцу, у периоду од 20.04.1978. до 17.05.1983.године. У Историјски архив је примљен на радно место архивисте на коме је провео 17 година, у периоду од 01.03.1984. до 21.11.2001. године. Стручни архивистички испит је положио маја 1986. године.

Професор немачког језика, полиглота, поред матерњег мађарског зналац и латинског, енглеског и српског језика. Ово огромно знање и познавање језика, користио је за рад на сређивању и обради архивске грађе бројних фондова на немачком, мађарском и латинском језику. Остао нам је у сећању као изузетно миран, тих и драг човек и колега, који се у потпуности посвећивао архивистици и архивској делатности.

Тасић, Божидара, Александар – Саша

(1946-2002.)

Рођен: 13.06.1946. у Сомбору.
Преминуо: 23.11.2002. у Сомбору.

У Историјском архиву се запослио као архивски помоћник 01.09.1975. године. На том радном месту остаје до 1984. године када након завршеног Правног факултета у Новом саду, прелази на радно место архивисте, на коме остаје све до 23.11.2003. године.

Стручни архивистички испит положио је 1980. године а звање "виши архивист" стиче 1999. године.
Говорио је енглески и служио се немачким језиком а аматерски се бавио фотографијом. Његово широко интересовање и образовање, резултирало је успешним радом на формирању Збирке фотографија, Збирке планова и пројеката и Збирце карата.

Бавио се и публиковањем архивске грађе и поред низа новинских чланака, објављених у "Сомборским новинама", "Политици" и "Дневнику", објавио је три књиге: "Фотоисторика Раванграда" (1981), "Сомбор, варош на хиљаду острва" (1994) и "Сомбор на длану Галена" (1994).
Саша је за нас, његове колеге и бројне истраживаче архивске грађе, остао синоним посвећеног архивисте, извора бројних информација, познаваоца свог града, његове историје и архитектуре а оно што је најважније, увек је своје знање несебично преносио на друге.

Алексић, Ивана, Твртко – Дада

(1942-2003.)

Рођен: 07.10.1942.у Сарајеву.
Преминуо:23.12.2003.у Сремској Каменици.

Након завршене Економске школе у Бачкој Паланци 1962. године, Дада је 4 године радио у неколико предузећа у Сомбору, да би се 01.11.1969. године запослио у Архиву на радном месту финансијског књиговође и секретара. На том радном месту провео је преко 34 године тј. све до смрти 23.11.2003. године. Стручно звање рачуновође му је признато 1997. године.

Био је дугогодишњи спортиста – рвач, првак Југославије у слободном стилу 1965. године, успешан рвачки тренер, савезни судија и члан Председништва Савеза рвачких спортова Војводине. Био је искрен и отворен човек, драг колега и сарадник који се увек борио за интересе и развој струке, установе и запослених.

Шумоња, Петра, Раде

(1947-2006.)

Рођен: 09.09.1947. у Сомбору.
Преминуо: 03.06.2006. у Сремској Каменици.

У Историјски архив долази именовањем на место директора 01.10.1992. године и на тој функцији остаје до 25.10.2001. године. Након тога ради на радном месту архивиста све до 03.06.2006.године.
Покретач је Едиције "Прилози за завичајну историју" у склопу које је до сада изашло 10 свезака. Настојао је да се архивска грађа што више публикује и тиме буде доступнија широј јавности. И сам је приређивач, аутор и коаутор следећих публикација: "120. година Црвеног крста Србије - Црвени крст Сомбор 1876-1901-1996." (1996.); "Слободан и краљевски град Сомбор" (2001.); "Споменица ослобођења Сомбора 1918-1998" (1998.); "Сомборци и Први српски устанак" (2004) и "Чувар народног здравља" (2005.). Приређивач је и неколико архивских изложби: "255. година организоване архивске службе у Сомбору" (2004.); " Печати као стара сомборска знамења" и "Урбанистичко наслеђе Сомбора" (2006.).

Каић, Беле, Александар – Шаца

(1936-2006.)

Рођен: 26.12.1936. у Сомбору.
Преминуо: 18.11.2006. у Сомбору.

У Историјском архиву радио је као директор и архивиста од 01.06.1960. до 31.05.2001. године.

Наш драги и дугогодишњи колега, Александар Каић – Шаца, у Градску државну архиву у Сомбору долази 01.06.1960. године након завршеног Филозофског факултета у Београду, одсек историја и у њему остаје више од 40 година. Стручни архивистички испит за звање "архивисте" полаже 1964. године
Изузев паузе у години запослења, када одлази на одслужење војног рока, читав радни век провео је у Историјском архиву, најпре радећи као архивиста, да би половином1964. године био именован за директора ове установе. Наредних 28 година, све до 01.09.1992. године, Шаца је провео на челу Историјског архива. Није био само директор, заједно са запосленима, сређивао је и обрађивао архивску грађу и остао веран своме позиву. У току 1985. године, активно је учествовао и на изради првог Водича кроз архивске фондове Историјског архива Сомбор.

И након одласка са места директора, остаје у Архиву и ради као и на почетку своје каријере, послове архивисте и то све до пензионисања 01.05.2001. године.

Одласком у заслужену пензију, Шаца не мирује. Својим редовним доласцима у Архив, трудио се да баш као и док је радио, сва своја стечена знања, и историчара и архивисте, заљубљеника у сомборске сокаке и зеленградске бођоше, пренесе на нас који смо вођени тим знањем продужавали тамо где је он стао.

Трагови његовог рада, видљиви су у многим архивским фондовима и збиркама. Поменућемо само неке: Магистрат Слободног и краљевског града Сомбора а у склопу истог: Попис предмета разног садржаја Административног одељења 1896-1914; Попис предмета разног садржаја Градоначелничког одељења 1896-1915 године; Окружни суд Сомбор:1929-1941 године (кривични предмети).

Радио је и на изложбеној делатности и коаутор је архивистичке изложбе: "Сомбор, некад и сад". Будући је познавао и мађарски језик, обрадио је велики део архивске грађе писане на том језику.

Памтићемо Шацу као човека ведрог духа, дружељубивог, бескрајно искреног, увек спремног за разговор и разумевање.

Био је више и од директора, и од радног колеге, и од друга. Био је и остао велики човек.
У нама живи сећање у коме не бледе ни људскост, ни топла реч, ни испружена рука пријатељства.

О архивима

Архив

Архивска грађа је извориште одлука, активности и меморија.

Архиви су јединствено и незаменљиво наслеђе које се преноси са једне на другу генерацију.

Из "Универзалне декларације о архивима".

Преузмите "Декларацију"...

Линкови

Unesco

ICA

Министарство културе