Управници и директори

1948-1952. Обрад Белеслијин

руководилац средишта архивског подручја 01.12.1948. - 01.07.1952.

Оснивањем Архивског средишта архивског подручја Сомбор, за руководиоца је постављен Обрад Белеслијин 1. децембра 1948. године. На тој дужности остаје све до 1. јула 1952. године

1952-1954. Eмил Божин

управник 01.07.1952. - 13.11.1954.

Рођен 23. јула 1900. године у Дески (Мађарска), Емил Божин, осам разреда Реалне гимназије завршава у Жамбољу (Хатсфелд) у Румунији, на немачком језику.
На Православном богословском факултету у Београду, дипломирао је 28. фебруара 1927. године.
Државни стручни испит положио је у 18. новембра 1930. године у Министраству правде-Верско одељење у Београду.

Пре доласка у Архив, радио је у Епархијском конзисторију у Великој Кикинди, Министарству вера у Београду, Министарству правде у Београду, Епархијском црквеном суду Банатском у Вршцу, најпре као писар па црквеносудски тужилац, потом у Министарству просвете у Београду и Мешовитој гимназији у Сомбору, као секретар.

За управника Градског државног архива Сомбор, постављен је 1. јула 1952. године, и ту дужност обавља до 13. новембра 1954. године.

1954-1955. Ана Мереи

в.д. управника 13.11.1954.- 01.02.1955.

Ана Мереи је рођена 10. августа 1933. године. У Градску државну архиву долази 1. новембра 1953. године на радно место архивара, са средњом стручном спремом. Кратак период, од 13. новембра 1954. до 1. фебруара 1955. године, налази се на месту вршиоца дужности управника. У установи остаје до 31. октобра 1955. године, када раскида радни однос због одласка на студије.

1955-1958. Божа Попић

в.д. управника 01.02.1955. - 01.10.1958.

Божа Попић је рођен 15. јануара 1898. године, те као пензионисани учитељ из Сомбора, са Секретаријатом за просвету и културу Градског народног одбора Сомбор, склапа уговор о хонорарној служби у Градској државној архиви у Сомбору. Уговором је дефинисано да ће Попић од 1. фебруара 1955. године радити на сређивању архивског материјала, те да ће до постављења управника вршити и ту дужност. Како је уговор склопљен на годину дана, неколико пута је продужаван, те Попић остаје у хонорарној служби и на месту вршиоца дужности управника све до 1. октобра 1958. године.

1958-1960. Ђорђе Антић

в.д. управника 01.10.1958. - 31.12.1960.

Мр пх. Ђорђе - Ђурица Антић, рођен је у Сомбору 31. марта 1895. године, где је завршио Основну школу (три разреда православне вероисповедне школе и четврти разред Јеврејске основне школе) као и шест разреда гимназије. У периоду 1912-1914 студира фармацију у Пешти али због почетка Првог светског рата, напушта студије. Са српском војском прошао је Албанску голготу, о чему је написао и књигу "У канџама смрти" која је објављена у Сомбору 1939. године. Након Првог светског рата наставља студије фармације у Загребу, где је дипломирао 1922. године. У наредним годинама посвећен је фармацији.

Најпре отвара приватну апотеку, а у годинама Другог светског рата, када бива хапшен, одузима му се апотека и право на рад. Године 1944. ставља се у службу НОВЈ, прихвата се дужности референта санитета и организатора Војне болнице. Руководи здравственом службом и шеф је Војне апотеке у граду до јуна 1945. године.

Период свога живота, од пензионисања 1954. године па до смрти, посветио је Историјском архиву Сомбор, где је провео још један "радни век". Као хонорарни службеник, радио је у Архиву у периоду од 01.05.1955. године до 30.04.1966. године.
У периоду од 1. октобра 1958. до 31. децембра 1960. године постављен је на место вршиоца дужности управника Градске државне архиве.

Како пре, тако и после пензионисања у Архив је долазио свакодневно. Радио је на сређивању, обради и прикупљању архивске грађе. Поред матерњег српског, познавао је и латински, немачки (готицу) и мађарски језик. Отуда и низ превода на српски и сачињених регеста бројних предмета из фонда Магистрата Слободног и Краљевског града Сомбора и друге значајније архивске грађе писане на овим језицима.
Са латинског на српски језик делимично је превео и Повељу царице Марије Терезије из 1749. године, којом је Сомбор добио статус слободног краљевског града.(објављен као прилог у његовој књижици под насловом "Из прошлости Сомбора" издатој у Сомбору 1966. године).
Ђорђе Антић је умро у Сомбору 28. августа 1991. године, где је и сахрањен.

1961-1964. Бошко Борђошки

управник 01.01.1961. - 30.06.1964.

Бошко Борђошки је рођен у Њујорку, 19. августа 1918. године. Филозофски факултет завршио је у Београду, 3.јула 1953. године.
Пре доласка у Градску државну архиву Сомбор, радио је као професор у сомборској Гимназији.
Решењем Народног одбора среза Сомбор ступа на дужност управника 1. јануара 1961. године. На месту управника остаје до 30. јуна 1964. године, када споразумно раскида радни однос.

1964-1992. Александар Каић

в.д. управника 01.07.1964. - 02.03.1967.

директор 03.03.1967 - 31.08.1992.

Рођен у Сомбору, 26.децембра1936. године у коме проводи цео живот, изузев периода студирања у Београду, Александар Каић, свој целокупни радни век посветио је Архиву.
Kао стипендиста Народног одбора Среза Сомбор, у периоду 1957-1959 године, након дипломирања на Филозофском факултету у Београду - група за историју (17. фебруара 1960. године), долази у Градски државни архив Сомбор, где се запошљава као архивиста, 1. јуна 1960. године.
Исте године одлази на одслужење војног рока, а по повратку у Архив наставља да ради као архивиста. Стручни испит положио је 23. новембра 1964. године у Државном архиву Србије, након чега је 1. јула 1964. године именован за вршиоца дужности управника Градске државне архиве. У том статусу остаје до 3. марта 1966. године када бива именован за директора. Наредних 26 година, све до 1. септембар 1992. године, успешно обавља ту дужност.
Последње године рада, све до пензионисања 31. маја 2001. године, проводи на радном месту архивисте.

1992-2001. Раде Шумоња

директор 01.09.1992. - 24.10.2001.

Рођен је у Сомбору, 9. септембра 1947. године. За директора Историјског архива Сомбор, долази именовањем 1. септембра 1992. године, и на тој функцији остаје до 25. октобра 2001. године.
Након тога ради као архивиста, све до смрти 3. јуна 2006. године.

2001- 2015. Зоран Беквалац

директор 25.10.2001. - 2015.

Рођен је 27. априла 1947. године у Бачком Брестовцу. Школован је у Сомбору и Новом Саду. Правни факултет завршио је у Новом Саду. Правосудни испит положио је такође у Новом Саду.

Пре доласка у Архив био је запослен у: "Црвена звезда" Сомбор - као референт; "Технотекс" Сомбор - као руководилац општих послова и референт; Образовни центар "25. мај" Сомбор - као професор Привредног права; Робне куће "Београд" у Сомбору - стручни сарадник и руководилац кадровских, административних и општих послова, помоћник директора и директор; Општинска управа Сомбор - помоћник начелника за општу управу; Робне куће "Београд" у Суботици - директор.

У Историјски архив долази 25. октобра 2001. године, када је именован за директора и тренутно тече његов трећи мандат.

2015 - Бранислав Ћурчић

Рођен 01. марта 1951. године у Стапару, Бачка, где је завршио основну школу. Гимназију „Вељко Петровић“ завршио је у Сомбору и за успех из историје награђен је дипломом „Светозар Марковић“. Групу за историју завршио је у Новом Саду На Филосовском факултету. Војску је одслужио у РВ и ПВО. Радио је као професор историје у Оџацима, у Заједничкој средњој школи „Јован Јовановић Змај“, у Гимназији „Вељко Петровић“ у Сомбору и Средњој техничкој школи у Сомбору. Био је асистент на Општој историји новог века у Новом Саду и кустос-историчар у сомборском музеју. У сомборској гимназији био је и директор. Службено је боравио у Грчкој, Турској, Бугарској, Чешкој, Италији, Румунији, Мађарској, ДДР Немачкој и СР Немачкој. У гимназији је учио две године латински, на факултету једну годину старогрчки, немачки и енглески на факултету је имао две године, положио је почетни курс француског језика и завршио летњу школу румунског језика и културе у Букурешту. На Хумболтовом универзитету у Берлину провео је 7 месеци. Коаутор је две књиге: са проф. Др Душком М. Ковачевићем „Париска мировна конференција-мировни уговори из 1947“, Нови Сад 1996. и са Мирославом Божиним : „Стапар: приче и јунаци“, Нови Сад 2002. Осим приказа и биографских осврта објавио је и неколико чланака, између осталих: „Тестамент Михајла Пупина у Архиву Србије“, (у књизи „Живот и дело Михајла Идворског Пупина“), Нови Сад 1985; „12. југословенски симпозијум о настави историје“ (Годишњак Друштва историчара Војводине 1983); Сеоба Срба у немачким енциклопедијама („Панонија-мозаик народа Сеоба Срба 1690“, Нови Сад 1990).

О архивима

Архив

Архивска грађа је извориште одлука, активности и меморија.

Архиви су јединствено и незаменљиво наслеђе које се преноси са једне на другу генерацију.

Из "Универзалне декларације о архивима".

Преузмите "Декларацију"...

Линкови

Unesco

ICA

Министарство културе